Дѣльчєво: Difference between revisions
Content deleted Content added
No edit summary мѣтъцѣ: Reverted Visual edit |
|||
глава 13:
}}
'''Дѣ́льчєво''' и {{lang-mk|Делчево}} {{audio-IPA|Mk-Delchevo.ogg|[ˈdɛltʃɛvɔ]}} · [[Сѣвєрьна Макєдонїꙗ|Сѣвєрьнꙑ Макєдонїѩ]] Дѣльчєвьскꙑ обьщинꙑ главьнъ градъ ѥстъ ⁙ Людии 11 500 обитаѥтъ ⁙ Градъ ꙁьданъ Брєгальницѣ рѣцѣ ѥстъ ⁙ Градъ имєнєм [[Гєѡргїи Дѣльчєвъ|Гєѡргїѩ Дѣльчєва]] ꙁъванъ ѥстъ
== Историја ==
Делчево се, према легенди у [[Византијско]] доба, звало Василево, као грчка варијанта [[Словена|Словенског]] Царева. Први пут се као насеље Царево Село помиње у повељи [[Србије|Србијен]] [[Стефан Душан|Цар Душан]] од 1347. до 1350. године. Њом је дао неколико места и поља од Пијанца [[ Манастир Лесново]].
=== Османски период ===
У турско време Делчево се звало и Султанија, по аналогији са првобитним именом.
Насеље је до 17. века лежало на десној страни реке [[Брегалнице]] на данашњем топониму Селиште, тачније испод брда Остреч код пута који води у [[Бугарску]]. Из првих векова турске владавине нема много података о положају Делчева. Средином 17. века у његовој близини је живео султан Мехмед ИВ. У време његове посете Пијанцу извршена је масовна [[исламизација]] становништва. Услед зулума и притисака многа бугарска насеља су опустела, па и тадашње Царево Село. Претпоставља се да је у време тог султана насеље премештено на данашње место на левој страни реке Брегалнице. Као доказ наводи се и градска џамија подигнута у 17. веку.
Међутим, изазива размишљање да је турски путописац [[Евлија Челеби]] провео овде само неколико година касније 1670. године и написао у свом Путопису:
''Из Винице смо се попели на Кочанску планину, крећући се кроз клисуру и после четири сата стигли до Царева Села. Ово је муслиманско село у подножју планине и краси га око 100 кућа и велелепна џамија коју је минирао минарет."''
Треба поменути и народно предање које каже да је насеље под брдом Остреч опустело када је завладала куга и да се преживело становништво населило на месту где је данас Делчево.
Године 1856. завршена је изградња цркве. Подручје око цркве је у то време углавном било насељено Бугарима који су бежали [[Категорија:Отомански ратни злочини|Турског зулума]] из околних села. До већег исељавања Бугара из ове области дошло је 1878. после [[Руско-турског рата (1877–1878)|Руско-турског рата]]. По завршетку рата хришћанско становништво, страхујући за своју безбедност, побегло је из региона тражећи уточиште на територији новостворене [[Бугарске]]. Око 150 домаћинстава из села и града доселило се у [[Кјустендилски крај|Кустендил]] регион. Мали број тих избеглица се касније вратио. На место исељених Бугара населиле су се турске избеглице из [[Бугарске]], па чак и [[Босне и Херцеговине]]. Турско становништво звано „Маџирци“ населило се у Маџир маало (Маџир махала), данашњем ИИИ округу града.
Са леве стране поред реке Брегалнице, на уском равном простору где су биле [[чаршија]] и [[коначиште]], почела је изградња трговачких и занатских радњи дуж две уске улице. Тиме је коначно формирана чаршија и Делчево је прерасло у градско насеље.
=== Балкански и светски ратови ===
Током [[Балканских ратова]] велики број Турака је напустио град, тако да је 1914. године живело 1.701 становника. После ових ратова долазили су бугарски досељеници из околних села, углавном из пасивних села [[Бигла]], [[Селник, Северна Македонија|Селник]] и [[Драмче]], који су куповали турска имања.
Године 1931. становништво се повећало на 3.746 становника. После ове године настављено је добровољно исељавање турског становништва у Турску, посебно 1953. Године 1935. почела је изградња првих кућа на десној страни реке [[Брегалнице]].
После ослобођења, 23. априла 1950. године, Президијум Народне скупштине [[Социјалистичке Републике Македоније|Народне Републике Македоније]] донео је одлуку да се Царево Село преименује у Делчево, у част [[Гоце Делчев|<nowiki>Гоце Делчев]</nowiki>]] .
Шездесетих година град се ширио на десној страни реке Брегалнице, а седамдесетих на брду Милково брдо (Милково брдо). Са повећањем запослених у радним организацијама у Делчеву, растао је и број становништва у њему. Данас је Делчево модерно урбано насеље са широким асфалтним улицама и булеварима, канализационом мрежом и парковима и зеленилом.
== Локација ==
164км (102ми) источно од Скопља, у подножју планине Голак, простире се на обе обале реке [[Брегалнице]] налази се град Делчево. То је највеће насеље у области Пијанец, које се простире на површини од 585 км² (226 ми²), лоцирано између [[Осоговске|Осоговске планине]] (север) и [[Малешевске планине|Малешево]] (југ). Град се налази на надморској висини од 590 м (1.940 стопа) до 640 м (2.100 стопа). Упркос томе што се налази у најисточнијем делу земље, Делчево има релативно добар географски положај и саобраћајну повезаност. То је раскрсница за [[Источни статистички регион|источну Македонију]]. Преко [[Пехчева]]
(27км/17ми) и [[Берово]] (34км/21ми) повезан је са [[Струмицом]] на југу, а преко [[Македонска Каменица]] (24км/15ми) и [[Кочани]] (51км /32ми) на северозападу је повезана са [[Штипом]]. На западу је [[Виница, Северна Македонија|Виница]] (39км/24ми), а на истоку је гранични прелаз са [[Бугарском]], назван „Арнаутски гроб“ (Арнаутски гроб) (11км/7ми), преко које се може доћи до главног града [[Пиринска Македонија]] - [[Благоевград|Горна Џумаја (Благоевград)]] (34км/21ми)
== Клима ==
Клима у Делчеву је континентална источноевропска. Просечна годишња температура у Делчеву је 11°Ц (52°Ф), са апсолутним минимумом од -26°Ц (-15°Ф) и апсолутним максимумом од 39°Ц (102°Ф), док је у вишим пределима просечна годишња температура пада на 3,5°Ц (38°Ф). Најтоплији месец је август, а најхладнији јануар. Пролеће је увек хладније од јесени.
Облачност није јака, па у години преовлађују сунчани и ведри дани. Просечна годишња количина падавина у Делчеву је 548 мм (22 инча), а на планинама преко 1.600 метара (5.250 стопа) надморске висине. и до 1.000 мм (39 инча). Падавине, иако релативно мале, њихов распоред у вегетационом периоду (април–септембар) је повољан и износи преко 50% укупних годишњих падавина.
Вегетацијски период са температуром вишом од 10°Ц (50°Ф) траје 191 дан током године. Ова повољна клима омогућава раст разноврсног биља, а такође је и веома погодан природни услов за развој туризма на овом подручју.
== Демографија ==
Према статистици [[Васил Канчов]] („Македонија, етнографија и статистика“, 1900), у Царевом Селу (Делчево) је живело 1.520 становника, од којих су 575 [[Бугари]] били [[Муслимани]], 520 [[Бугари]] су били [[бугарски егзархисти]] и 425 [[Турци]].<реф>Кунчовъ, Василъ. Македониа. Етнографиа и статистика. Софиа, Българското книжевно дружество, 1900 с. 228.</реф>
На првом организованом попису [[Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|СФР Југославије]] из 1948. године, у околини Царева Села живело је 20.159 становника, од чега 3.173 у Царевом Селу (Делчево) и 16.986 у селима Осовог Села (Пијанец). . Са етничке тачке гледишта, становништво се састојало од 15.669 (77.7%) [[Македонци (етничка група)|Македонци]], 4.036 (20%) [[Турци]], али су неки од њих били [[Македонци Муслимани]], 300 (1,48%) [[Роми]] и још 154.
Према попису из 2002. године, град је имао 11.500 становника и припадао је групи градова средње величине.
Главна етничка група је [[Македонци (етничка група)|Македонци]]. [[Роми]] су највећа мањина.
{|
|+Етничке припадности
!Година
![[Македонци (етничка група)|Македонци]]
![[Роми]]
![[Турци]]
![[Срби]]
![[Албанци]]
![[Арумуни]]
!Остало
!Тотал
|-
|1948
|Н/А
|Н/А
|Н/А
|Н/А
|Н/А
|Н/А
|Н/А
|3.173
|-
|1953
|1.596
|178
|1.127
|90
|2
|0
|40
|3.033
|-
|1961
|2.645
|Н/А
|318
|56
|0
|Н/А
|128
|3.147
|-
|1971
|4.464
|172
|353
|51
|11
|Н/А
|53
|5.104
|-
|1981
|7.349
|450
|170
|32
|7
|0
|57
|8.065
|-
|1991
|9.832
|551
|161
|29
|8
|0
|83
|10.664
|-
|1994
|9.845
|521
|121
|29
|9
|0
|29
|10.554
|-
|2002
|10.761
|564
|97
|25
|7
|3
|43
|11.500
|-
|2021
|11,949
|475
|112
|9
|20
|5
|108
|13,585
|-
|}
Службени језик [[Општина Делчево|Општина]] је [[Македонски језик|македонски]].
{|
|+Језици
!Језик
!Број
!Проценат
|-
|[[Македонски језик|македонски]]
|10.851
|94,36
|-
|[[Ромски језик|ромски]]
|402
|3,50
|-
|[[Турски језик|турски]]
|188
|1,63
|-
|[[Српски језик|Српски]]
|26
|0,23
|-
|[[Албански језик|албански]]
|7
|0,06
|-
|[[Босански језик|бошњачки]]
|2
|0,02
|-
|[[Арумунски језик|Арумунски]]
|1
|0,01
|-
|Отхер
|25
|0,22
|}
Делчево је [[Секуларност|световни]] град. Главна религија је [[Македонска православна црква – Охридска архиепископија|Православно хришћанство]]. [[Ислам]] углавном практикују ромска и турска мањина. Град има много [[Црква (зграда)|цркава]] и [[џамија]] за своје грађане.
{|
|+Религије
!Религија
!Број
!Проценат
|-
|[[Македонска православна црква|Православни хришћани]]
|10.594
|92,12
|-
|[[ислам]]
|660
|5,74
|-
|[[Протестантизам]]
|4
|0.03
|-
|[[Католичка црква|Католицизам]]
|3
|0,03
|-
|Друго/[[Атеизам]]
|239
|2,08
|}
== Спорт и култура ==
Фудбалски клуб [[ФК Брегалница Делчево (2012)|ФК Брегалница Делчево]] своје домаће утакмице игра на Градском стадиону „Гоце Делчев“, капацитета 5.000 људи. Сваке године 2. августа одржава се фестивал у част македонског бугарског револуционарног вође [[Гоце Делчев]]. Рушевине ([[Византијско]]) села [[Василево, Северна Македонија| Василево]] лежи око 3 км југоисточно од града, а манастир Света Богоридица (Свете Богородице), познат по својим светлим фрескама, налази се око 3 км јужно.
== ꙁьри такождє ==
| |||
