Помощь:Орѳографїꙗ: Difference between revisions

Content deleted Content added
No edit summary
Line 1:
{{Shortcut|[[ВП:КО]]}}
[[Википедїꙗ|Википедїѩ]] назначениѥ ѥстъ пльны и тъчьны [[енкѷклопедїꙗ|енкѷклопедїѩ]] на [[словѣньскъ ѩзыкъ|словѣньсцѣѥмь ѩзыцѣ]] зьданиѥ ѥстъ. Ѥдьно из тъчьности трѣбовании '''пльнѣ опрѣдѣлѥна орѳографїꙗ''' длъжьна ѥстъ быти. Ниже наше съглашениѥ о [[климентовица|климентовьсцѣ]] орѳографїи, главьнѣи словѣньскыѩ Википедїѩ орѳографїи, видѣти можеши.
 
== Орѳографїѩ опьсаниѥ ==
Line 14:
Бежихъ ѥще съложьна сѫгласьника ѥсте иже ѥдинѣма фѡнимама сѧ мыслите: '''št''' и '''žd'''. Звѫка [t] и [d] въ нѥю мѧкъко можете издрещи сѧ ([tʲ] и [dʲ]), ѥгда обычьнѣ вьсѥгда тврьда ѥсте.
 
Такожде ѥще четыре звѫци могѫтъ кожеꙗкоже гласьници издрицати сѧ: '''r''', '''ŕ''', '''l''', '''ľ''', ѥгда привычьнѣ ѩ с҄ьде ꙗко '''rъ''', '''rь''', '''lъ''', '''lь''' пьсати ѥстъ.
 
=== Окѫдѹ ти звѫци сѫтъ ===
 
Различьнахъ словесьнахъ кънигахъ различьнъ образъ словесѣмъ можетъ быти, на прикладъ [[Радославъ Вечеръка]] («Старославянский словарь») даѥтъ ''врьхъ'' а великавеликаꙗ словесьнаꙗ четверокънига («Slovník jazyka staroslověnského») ''връхъ''. Заѥ хощѫ нѣколика помышлѥнипомышлѥниꙗ дати, како обьщесловѣньскаѥго ѩзыка звѫци въ нашѧ звѫкы прѣходѧтъпрѣхаждаѭтъ.
 
'''TьrT''', '''TrьT''' даѥтедаста '''TrьT''': ''pьrvъ'' → ''prьvъ'' (не ''prъvъ''!), ''krьstъ'' же ''krьstъ'' остаѥтъ.
 
Такожде и инии звѫци:
 
'''TьlT''', '''TlьT''' даѥтедаста '''TlьT''': ''vьlkъ'' → ''vlьkъ'' (не ''vlъkъ''!), ''slьza'' → ''slьza''.
 
'''TъrT''', '''TrъT''' даѥтедаста '''TrъT''': ''tъrgъ'' → ''trъgъ'', ''krъvь'' → ''krъvь''.
 
'''TъlT''', '''Tlъt''' даѥтедаста '''TlъT''': ''tъlkъ'' → ''tlъkъ'', ''plъtь'' → ''plъtь''.
 
Иначе, '''ь''' и '''i''' прѣдъ '''j''' тъкъмо '''i''' ѥсте: ''bьjǫ'' → ''bijǫ'', ''prijęti'' → ''prijęti''. Такожде и '''ъ''' и '''y''' ꙗже '''y''' ѥсте: ''dobrъjь'' → ''dobryjь'', ''vyja'' → ''vyja''.
 
'''Ś''' ꙗко сѫща звѫка нѣстъ, нъ сїстӱмы дѣлꙗ сътворѥнъ ѥстъ: ''vьśa'' ꙗко [vı'sæ] сѧ издрицаѥтъ, сѥ значитъ ꙗко гласьникъ ꙗкоже послѣди мѧкъка съгласьника ѥстъ. Бежего би «вьсꙗ» ''vьsa'' или ''vьsě'' была, нъ прьвоѥ нѣстъ добро фѡнитїчьнѣ, а вътороѥ грамматїчьнѣ. Заѥ '''ś''' словесѣхъ ''vьśь'' и и ''sь'' (кромѣ самаѥго образа ''sь'', нъ ''śe'', ''śego'', ''śemu''...) пишимъ.
 
Жидѣте, послѣди ѥще добавлѭ.
Line 64:
|}
 
Фѡнимы /št/ дѣлдѣлꙗ бѹкы '''Щщ''' ѥстъ, /žd/ же вьсѥгда дъвѣма бѹкъвама '''Жж''' + '''Дд''' пишетъ сѧпишемъ.
 
Послѣди вьс҄ѣхъ с҄ихъ бѹкъвъ гласьнии звѫци с҄ими бѹкъвами пишѫтъ сѧпишемъ:
 
{| border = 1
Line 94:
|}
 
Нѹждьно помьнѣти ѥстъ, ꙗко бѹкъви '''о''', '''ъ''', '''ы''' и '''ѣ''' послѣди бѹкъвъ '''ч''', '''ш''', '''ж''', '''щ''' и двоѥбѹкъвиꙗ '''жд''', а '''о''', '''ъ''' и '''ы''' ѥще и послѣди '''ц''' и '''ѕ''' не пишѫтъ сѧпишемъ, понѥже ихъ звѫци послѣди с҄ихъ съгласьныихъ звѫкъ не възможьни сѫтъ.
 
Ѹ звѫкъ же '''ń''', '''ľ''', '''ŕ''', '''ś''' и '''j''' своихъ бѹкъвъ нѣстъ. Съ гласьникы они тако пишѫтъ сѧ:
Line 107:
| ę || нѩ || лѩ || рѩ || сѩ || ѩ
|-
| ě || — || — || — || с҄ѣ<!--citation needed--> || —
|-
| i || н҄и || л҄и || р҄и || с҄и<!--citation needed--> || и (!)
|-
| o || — || — || — || — || —
Line 121:
| ъ || — || — || — || — || —
|-
| ь || н҄ь || л҄ь || р҄ь || с҄ь<!--citation needed--> || и (!)
|}
 
Сѷллаботворѧще же сѫгласьници тако пишѫтъ сѧпишемъ:
 
{| border = 1
Line 138:
За с҄имь прѣхождѫ къ повѣсти о грьчьскъ словесъ бѹкъвахъ.
 
=== Бѹкъви грьчьскъ словесъ дѣлдѣлꙗ ===
 
ЗаѩтаЗаѩтаꙗ из грьчьскаѥго ѩзыка словеса тъчьнѣ ꙗкоже грьчьскы сѧ пишѫтъ, за изѧтиѥмь словесъ коньць и нѣколикъ двоѥбѹкъвии. Зьри тавлїѭ.
 
{| border = 1
Line 181:
| Ττ || Тт
|-
| Υυ || Ѵѵ (ѥгда сѫгласьникъ собоѭ авлѥтъавлꙗѥтъ), Ѷѷ (ѥгда гласьникъ)
|-
| Φφ || Фф
Line 210:
 
Осѭдѹ новы бѹкъви сѫтъ:
* '''Ѳѳ''' ꙗже особъ грьчьскъ звѫкъ [θ] собоѭ авлꙗѥтъ, нъ и кожеꙗкоже [t] и [f] издрицати сѧ можетъ;
* '''Фф''' ꙗже грьчьскъ звѫкъ [f] собоѭ авлѥтъавлꙗѥтъ, иже словѣньскѹ ѩзыкѹ щѹждь нъ вьс҄ѣмъ дрѹгыимъ ныншьнѥмънынꙗшьнѥмъ словѣньскомъ ѩзыкомъ добрѣ вѣдомъ ѥстъ;
* '''Її''' ꙗже [i] значитъ;
* '''Ѡѡ''' ꙗже [о] значитъ;
* '''Ѵѵ''' ꙗже [v] значитъ;
* '''Ѷѷ''' ꙗже особъ звѫкъ [ü] собоѭ авлꙗѥтъ, нъ и кожеꙗкоже [і] издрицати сѧ можетъ;
* '''Ѯѯ''' ꙗже тажде ꙗко '''кс''' ѥстъ;
* '''Ѱѱ''' ꙗже тажде ꙗко '''пс''' ѥстъ.
Line 225:
=== Слово о бѹкъвахъ въ Юникода и вънѣщьнꙗ вида съмыслѣ ===
 
Вьсѩ бѹкъви ѩже видомь грьчьскамъ или латыньскамъ бѹкъвамъ подобьны сѫтъ ('''а''', '''ї''', '''ѡ''', '''ѵ''' и дрѹгы) ис [[климентовица|климентовьскыѩ]] чѧсти [[Юникодъ|Юникода]] бьрати сѧбьраны длъжьны сѫтъ, не из латиньскы или грьчьскы!
 
Надъ бѹкъвами '''ї''' и '''ѷ''' вьсѥгда тъчиѥ ставѣмъставимъ: '''ї''' да о бѹкъве '''ы''' десныѩ чѧсти различаѥтъ сѧ, а '''ѷ''' — гласьника бѹкы да от '''ѵ''' — сѫгласьника различаѥтъ сѧ. Бѹкы '''І''' бес тъчиꙗ не ѥдино бѹкъве „ы“ пишимъ, а такожде сѫставьнѣхъ бѹкъвахъ '''ꙗ''', '''ѥ''', '''ю''', '''ѩ''', '''ѭ''', иде авлꙗѥтъ аналогїѭ бѹкъве „Ѵ“ бес точиꙗ въ сѫгласьника съмыслѣ. Бес точиꙗ бо '''І''' (ꙗко '''Ѵѵ''') азъбѹкъвьнѣ рѧдѣ ѥстъ.
 
Аще малѫ бѹкъвь напьсати бес тъчьцѧ хощеши, то не ї или і ѥстъ а '''''', тъгда нашѫ „“ бери, же въ бѹкъвахъ Unicode5 особѣ (private use) чѧсти ѥстъ подъ числомь U+0F1A, а не тѹръчьскѫѭ ı.
Line 235:
<!--Бѹкъве '''''' ѹникодѣ нѣстъ, и толико бѹкъвъ събьраниѥмъ благодарѩ ѭ видѣти можемъ. Въ ѥѩ мѣсто пьсати ІА и ıа не нѹждьно ѥстъ, пакы бѹкъвъ събьраниѥмъ благодарѩ.-->
 
Бѹкы '''щ''' вьсѥгда въ словѣньскаѥго ѩзыка словѣхъ пишетъ сѧпишемъ, въ '''шт''' мѣсто.
 
=== Великы и малы бѹкъви ===