Сѥи страницѣ словєсьмъ сън -о- основами птѡсьна мѣна (ꙁѫбъ, мѫжь, кон҄ь, краи, сѫпрѫгъ, ѩꙁꙑкъ, доухъ) опьсана ѥстъ.

Мѧкъкамъ и тврьдамъ основамъ мѣна раꙁликаꙗ ѥстъ.

Словєсьмъ съ тврьдоѭ -o- основоѭ мѣна таждє сама ѥстъ, нъ Тврьдаꙗ о-словєса вьсѥгда ѥдинꙑимь обраꙁомь сѧ иꙁмѣнꙗѭтъ, нъ словєсьхъ -ko-, -go-, -xo- съносновами k, g, x прѣдъ ě и i сѧ въ c, ʒ и s мѣнꙗѭтъ, прѣдъ e жє въ č, ž и š.

Тврьдъ основъ мѣна
Птѡсь Ѥдиничьно число Приклади Дъвоичьно число Приклада Мъногостьно число Приклада
Ономастїка -ъ ꙁѫбъ, сѫпрѫгъ, ѩꙁꙑкъ, доухъ -a ꙁѫба, сѫпрѫга, ѩꙁꙑка, доуха -i ꙁѫби, сѫпрѫꙃи, ѩꙁꙑци, доуси
Гєнїка -a ꙁѫба, сѫпрѫга, ѩꙁꙑка, доуха -u ꙁѫбоу, сѫпрѫгоу, ѩꙁꙑкоу, доухоу -ъ ꙁѫбъ, сѫпрѫгъ ѩꙁꙑкъ, доухъ
Дотїка -u ꙁѫбоу, сѫпрѫгоу, ѩꙁꙑкоу, доухоу -oma ꙁѫбома, сѫпрѫгома, ѩꙁꙑкома, доухома -omъ ꙁѫбомъ, сѫпрѫгомъ, ѩꙁꙑкомъ, доухомъ
єтїатїка -ъ ꙁѫбъ, сѫпрѫгъ, ѩꙁꙑкъ, доухъ -a ꙁѫба, сѫпрѫга, ѩꙁꙑка, доуха -y ꙁѫбꙑ, сѫпрѫгꙑ, ѩꙁꙑкꙑ, доухꙑ
Сѷнтєлєстїка -omь ꙁѫбомь, сѫпрѫгомь, ѩꙁꙑкомь, доухомь -oma ꙁѫбома, сѫпрѫгома, ѩꙁꙑкома, доухома -y ꙁѫбꙑ, сѫпрѫгꙑ, ѩꙁꙑкꙑ, доухꙑ
Топїка -ě ꙁѫбѣ, сѫпрѫꙃѣ, ѩꙁꙑцѣ, доусѣ -u ꙁѫбоу, сѫпрѫгоу, ѩꙁꙑкоу, доухоу -ěxъ ꙁѫбѣхъ, сѫпрѫꙃѣхъ, ѩꙁꙑцѣхъ, доусѣхъ
Клитїка -e ꙁѫбє, сѫпрѫжє, ѩꙁꙑчє, доушє -a ꙁѫба, сѫпрѫга, ѩꙁꙑка, доуха -i ꙁѫби, сѫпрѫꙃи, ѩꙁꙑци, доуси


Ащє мѧкъкъ основъ мѣна сѧ иногда раꙁлико пишєтъ, нъ исти коньци вьсѥгда тиждє сами сѫтъ.

Мѧкъкоѥ иꙁмѣнѥниѥ
Птѡсь Ѥдиничьно число Приклади Дъвоичьно число Приклади Мъногостьно число Приклади
Ономастїка -ь мѫжь, кон҄ь,
краи
-a мѫжа, конꙗ,
краꙗ
-i мѫжи, кон҄и,
краи
Гєнїка -a мѫжа, конꙗ,
краꙗ
-u мѫжоу, коню,
краю
-ь мѫжь, кон҄ь,
краи
Дотїка -u мѫжоу, коню,
краю
-ema мѫжєма, конѥма,
краѥма
-emъ мѫжємъ, конѥмъ,
краѥмъ
єтїатїка -ь мѫжь, кон҄ь,
краи
-a мѫжа, конꙗ,
краꙗ
-ę мѫжѧ, конѩ,
краѩ
Сѷнтєлєстїка -emь мѫжємь, конѥмь,
краѥмь
-ema мѫжєма, конѥма
краѥма
-i мѫжи, кон҄и,
краи
Топїка -i мѫжи, кон҄и,
краи
-u мѫжоу, коню,
краю
-ixъ мѫжихъ, кон҄ихъ,
краихъ
Клитїка -u мѫжоу, коню,
краю
-a мѫжа, конꙗ,
краꙗ
-i мѫжи, кон҄и,
краи

(Second declension) исправлѥниѥ

Птѡсь Ѥдиничьно число Приклади Дъвоичьно число Приклади Мъногостьно число Приклади
Ономастїка -о/е село, поле -ѣ/и селѣ, поли -a/ꙗ села, полꙗ
Гєнїка -a/ꙗ села, полꙗ -ꙋ/ю селꙋ/полю -ъ/ь селъ, поль
Дотїка -ꙋ/ю селꙋ, полю -ом/ema селом/полема -ѡмъ/емъ селѡмъ/полемъ
Єтїатїка -о/е село, поле -ѣ/и селѣ, поли -а/ꙗ села, полꙗ
Сѷнтєлєстїка -омъ/емъ селомъ, полемъ -омъ/ема селомъ, полема -ꙑ/и селꙑ, поли
Топїка -ѣ селѣ, полѣ -ꙋ/ю селꙋ/полю -ѣхъ/єхъ селѣхъ/полєхъ

(Third declension) исправлѥниѥ

Птѡсь Ѥдиничьно число Приклади Дъвоичьно число Приклади Мъногостьно число Приклади
Ономастїка -а/ꙗ рꙑба, землꙗ -ѣ/и рꙑбѣ, земли -ꙑ/и рꙑбꙑ, земли
Гєнїка -ꙑ/и рꙑбꙑ, земли -ꙋ/ю рꙑбꙋ/землю -ъ/ь рꙑбъ, земель
Дотїка -ѣ/и рꙑбѣ, земли -ама/ꙗма рꙑбама, землꙗма -амъ/ꙗмъ рꙑбамъ, землꙗмъ
Єтїатїка -ꙋ/ю рꙑбꙋ/землю -ѣ/и рꙑбѣ, земли -ꙑ/и рꙑбꙑ, земли
Сѷнтєлєстїка -ою/ею рꙑбою/землею -ама/ꙗма рꙑбама, землꙗма -ами/ꙗми рꙑбами, землꙗми
Топїка -ѣ/и рꙑбѣ, земли -ꙋ/ю рꙑбꙋ/землю -ахъ/ꙗхъ рꙑбахъ, землꙗхъ

Нꙑнѣ жє сѥ въними:

  • Двоичьнѣ числѣ тъчиѭ три птѡси сѫтъ: ономастїка-єтїатїка-клитїка, гєнїка-топїка, дотїка-сѷнтєлєстїка.
  • Ономастїка и єтїатїка мъногостьнѣ числє раꙁлицѣ ѥстє: мѫжимѫжѧ, ꙁѫбиꙁѫбꙑ, нъ ѥдиничьнѣ числѣ тѣмъ ѥдинъ обраꙁъ ѥстъ: мѫжь видитъ мѫжь а сън҄имь ꙁѫбъ.

Послѣди пачє приложѫ.