Ѡ словѣнє ⁖ пѣснь напьсана 1834 лѣта ѥстъ · ꙗжє дрьжавьно славопѣниѥ Югославїѩ и славопѣниѥ вьс҄ѣсловѣньства бѣ

словєса пѣсни исправлѥниѥ

карпатьскословѣньскꙑи словѣньскꙑи
Hej, Slovania, ešte naša

slovanská reč žije,

Dokiaľ naše verné srdce

za náš národ bije.

Žije, žije, duch slovanský,

bude žiť naveky,

Hrom a peklo, márne vaše

proti nám sú vzteky!

A nechže sa i nad nami

hrozná búrka vznesie,

Skala puká, dub sa láme

a zem nech sa trasie;

My stojíme stále pevne,

ako múry hradné.

Čierna zem pohltí toho,

kto odstúpi zradne!

Ѡ словѣнє · ѥщє наша

словѣньскаꙗ рѣчь живєтъ ·

до ко лѣ нашє вѣрьноѥ сьрдьцє ·

ꙁа нашь народъ биѥтъ :

живєтъ живєтъ доухъ словѣньскꙑи ·

бѫдєтъ жити на вѣкꙑ :

громє и пькълє · въсоуѥ ваши ·

противѫ намъ сѫтъ гнѣви :

а да сѧ · и надъ нами ·

гроꙁьна боур҄ꙗ въꙁнєсєтъ :

скала пѫкнєтъ · дѫбъ сѧ ламаѥтъ ·

а ꙁємл҄ꙗ да сѧ трѧсєтъ :

мꙑ стоимъ стально крѣпъко

ако ꙁьди градьни :

да чьрнаꙗ ꙁємл҄ꙗ поглътитъ того ·

ижє прѣдастъ вѣроломьно