Єѵрѡ́па свѣта чѧсть ѥстъ ⁙ Людии 720 лєѡдръ обитаѥтъ ⁙ Бол҄ьши дрьжава Рѡсїꙗ ѥстъ ⁙ Єѵрѡпꙑ пространиѥ 10 лєѡдръ х҃м² ѥстъ ⁙ Бол҄ьши рѣка Вльга ѥстъ ⁙ Болѥ ѥꙁєро Ладожьско ѥстъ

Єѵрѡпа свѣтьнѣ хартѣ

єтѷмологїꙗ исправлѥниѥ

Єѵрѡпꙑ имѧ иꙁ грьчьска мѷѳа о фїнїкїисцѣ цѣсарѥвьнѣ ижє Ꙁєѵсомь похищєна бѣ и Критоу принєсєна ⁙ Имєнє єтѷмологїчьнъ кладѧꙃь исто нєвѣдомъ ѥстъ[1] ⁙ Нѣции мънѧтъ тъ отъ ⁖ ευρύς ⁖ ижє словѣньскꙑ широкъ ѥстъ и όψις ижє словѣньскꙑ око ѥстъ[2] ⁙ Лєѯїкографъ Исихїи Мїлитьскꙑи пьса бо имѧ ⁖ Єѵрѡпїꙗ ⁖ ꙗко ⁖ тьмьна или ꙁападьна страна ⁖ тлькоуѥтъ сѧ[3] · ижє съ ꙁападьносїмитьчьскомь ‘rb ижє словѣньскꙑ слъньца ꙁападєниѥ ѥстъ · съвѧꙁь можєтъ имѣти[4] или акадьскомь erebu ижє тъи жє съмꙑсль имѣтъ [5]

гєѡграфїꙗ исправлѥниѥ

Єѵрѡпа сѣвєрьнѣ полоусфєрѣ Ꙁємли лєжитъ ⁙ Въкоупомъ съ Асїѩ Єѵрѡпа вєлика ипїра Єѵрасїѩ съставьна чѧсть ѥстъ ⁙ Єѵрѡпьскꙑ ꙁємлѩ хартѣхъ обꙑчаѥмъ отъ асїискъ въстоцѣ мєждоу Сѣвєрьномь ѡкєаномь и Каспїискомь морѥмь Оуральскꙑ горꙑ · Моугоджарꙑ и Ємба рѣка отъдѣлꙗѭтъ · южьнъ границѧ жє раꙁьнꙑ обраꙁꙑ сѫтъ ⁙ Наприкладъ Вєлика Съвѣтьска єнкѷклопєдїꙗ[6] и Британнїка[7] мънитє бо южьна Єѵрѡпꙑ границѧ по Коумоманꙑчьсцѣ въпадинѣ и Дона оустиѭ лєжитъ · инꙑ жє глаголꙗтъ бо тъ Главьнъ Каѵкаса хрьбьтъ ѥстъ[8][9] ⁙ Того жє дѣл҄ьма раꙁьнꙑ помꙑшлѥниꙗ сѫтъ ащє Рѡсїѩ югъ · Аꙁѣрбаичанъ и Гєѡргїꙗ Асїи или Єѵрѡпѣ сѫть

Сѣвєрѣ Арктїчьска ѡкєана Єѵрѡпꙑ коньць авлѥнъ ѥстъ ⁙ Ꙁападѣ жє тъ Атлантїчьскъ ѡкєанъ ѥстъ · а юꙃѣ Срѣдиꙁємьно морѥ ѥстъ

Єѵрѡпꙑ чѧсти исправлѥниѥ

 
Єѵрѡпꙑ чѧсти

Обꙑчаѥмь си жє чѧсти Єѵрѡпꙑ отъдѣлꙗѥмꙑ сѫтъ

Нъ ихъжє тъчьнъ границѧ обраꙁꙑ раꙁьнꙑ могѫтъ бꙑти

Єѵрѡпꙑ бол҄ьшѧ дрьжавꙑ исправлѥниѥ

кладѧꙃи исправлѥниѥ

  1. Chantraine P. Dictionnaire étymologique de la langue grecque. Histoire des mots. Paris, 1968. P.388
  2. Гудианов этимологик (Лосев А. Ф. Мифология греков и римлян. М., 1996. С. 223
  3. Лосев А. Ф. Мифология греков и римлян. М., 1996. С. 223
  4. Тантлевский И. Р. История Израиля и Иудеи до разрушения Первого Храма. СПб, 2005. С. 9 съ посъланиѥмь къ Astour M. C. Hellenosemitica: An Ethnic and Cultural Study in West Semitic Impact on Mycenaean Greece. Leiden, 1967. P. 128
  5. Мартинъ Вєстъ пьса бо сꙗ єтѷмологїꙗ слаба ѥстъ ⁖ phonologically, the match between Europa’s name and any form of the Semitic word is very poor ⁖ (West M. L. The east face of Helicon: west Asiatic elements in Greek poetry and myth. Oxford, 1997. P. 451)
  6. Европа // БСЭ
  7. Europe // Britannica.com
  8. Europe // Encyclopédie Larousse
  9. National Geographic Atlas of the World (7th ed.). Washington, DC: National Geographic. 1999. ISBN 0-7922-7528-4.

ꙁьри такождє исправлѥниѥ

 
Викикладоу ꙁнакъ
Инꙑ видꙑ виждь
Викикладѣ


Свѣта чѧсти

Єѵрѡпа : Сѣвєрьна Єѵрѡпа · Ꙁападьна Єѵрѡпа · Срѣдьнꙗ Єѵрѡпа · Вьсточьна Єѵрѡпа · Южьна Єѵрѡпа
Асїꙗ : Сѣвєрьна Асїꙗ · Ꙁападьна Асїꙗ · Срѣдьнꙗ Асїꙗ · Вьсточьна Асїꙗ · Южьна Асїꙗ · Юговъсточьна Асїꙗ
Афрїка : Сѣвєрьна Афрїка · Ꙁападьна Афрїка · Срѣдьнꙗ Афрїка · Вьсточьна Афрїка · Южьна Афрїка
Амєрїка : Сѣвєрьна Амєрїка · Срѣдьнꙗ Амєрїка · Южьна Амєрїка
Ѡкєані́ꙗ : Аѵстралїꙗ · Новъ Ꙁєландъ · Мєланисїꙗ · Мїкронисїꙗ · Полѷнисїꙗ
Полꙗрьни области: Арктїка · Антарктїка